Registruj se

Polovni automobili Polovni automobili, auto oglasi, nova i polovna vozila

Samo jednom je video Kanadu

Sa dušom koncept automobila i V8 motorom, Alfa Romeo Montreal je bio čist dobitak za tadašnje ljubitelje sportske vožnje.

Velika tražnja, uprkos prilično visokoj ceni u to vreme, rezultirala je produkcijom od preko 3.700 jedinica samo tokom prve dve godine proizvodnje ovog modela.

foto 
Marvin Raaijmakers

Moćniji i sofisticiraniji od svih do tada poznatih Alfinih sportskih automobila, Montreal je pod haubom imao dobro poznati četvorocilindrični motor koji se sretao i kod modela Giulia coupe, ali i u eri čuvenog Spidera!

I, mada kopirajteri obično preteruju kada napišu za neki proizvod da je "ostvarenje svih snova" i " povratak u budućnost ", za Montreal se, ipak, može reći da najviše zaslužuje takve epitete.

Koncept zahtevan od strane organizatora manifestacije Expo 67 u Montrealu, sa željom da bude predstavljen kao "dizajn koji predstavlja sve moderne težnje čoveka u oblasti motornih vozila", osmišljen je za samo 9 meseci od strane mladog Marcello Gandinija i Carrozzeria Bertone tima.

Šta reći za dizajn ovog automobila osim da kombinuje linije dva modela koja su prethodno izašla iz dizajnerskih biroa Bertonea - Lamborghinija Miura i koncepta Canguro koji se, na žalost, nikada nije našao u serijskoj proizvodnji.

foto 
Brian Snelson
 

Dakle, ovaj model, kao koncept, je prvo prikazan u Montrealu 1967. godine, i otuda i potiče ime koje će ga pratiti kroz ceo životni ciklus. Radilo se o kupeu koji je mogao da poveze 4 odrasle osobe, sa 1.6 litarskim motorom preuzetim od Alfa Romeo Giulia TI, ali i šasijom pozajmljenom od modela Alfa Romeo Giulia Sprint GT.

Iako je, u tom trenutku, ovo bio jedan od boljih motora koji su se nalazili pod haubama Alfinih modela, on ipak nije bio toliko moćan da bi na pravi način pokretao automobil gabarita Montreala. U Alfi i Bertoneu su to vrlo dobro znali, pa su užurbano spremali rešenje, a ono je bilo veoma jednostavno. Naime, na novom agregatu je užurbano radila Autodelta i bivši Ferrarijev inženjer Carlo Chiti.

foto 
Stahlkocher
 

Čak i pre nego što su dva prototipa spremana za Expo poletela za Kanadu, Alfa I Bertone su došli na ideju da ovaj model bude zamena za već dobro poznati Sprint sa 2.6 litarskim šestocilindričnim motorom, a oduševljeni prijem automobila od strane posetilaca sajma ih je samo još više učvrstio u toj nameri.

I dok je Bertone predstavljao koncepte na Expo 67 u Montrealu, Carlo Chiti I Autodelta su ubrzano razvijali model namenjen trkama sa imenom Tipo 33. Ulična verzija Type 33 Stradale je stigla već na jesen 1967. kao direktna konkurencija modelu Ferrari Dino. Dvolitarski V8 motor je zamenjen novim od 2.593ccm sa nešto umanjenom kompresijom.

Priznajući da, inače odlična, petobrzinska Alfina transmisija ne bi bila dovoljno jaka za obrtni moment koji postiže V8 agregat, italijanski inženjeri su ipak izabrali petobrzinsku ZF transmisiju koju je koristio i Aston Martin. Radilo se o čuvenom nemačkom ZF Synchroma S5-18/3 petobrzinskom menjaču, i bio je jedina opcija za sve vreme proizvodnje ovog modela. Automatski menjač nikada nije ponuđen kao opcija. Da ne bi ispalo da preterano hvalimo, ova transmisija i pored neospornog kvaliteta, imala je jednu veliku manu – preterano dugačak hod, što je dovodilo do čestog i prevremenog habanja.    

Nezavisna donja suspenzija sa longitudinalnim poprečnim vezama predviđena je za prelazak dugih distanci pri velikim brzinama.

Posle velikog broja odlaganja iz opravdanih razloga, prve jedinice su počele da izlaze sa proizvodnih traka početkom 1971. godine. Uprkos visokoj ceni, skoro 10% višoj od najbližih konkurenata - modela Porsche 911 i Jaguara E-type, tražnja za ovom Alfom je bila prilično velika, i tako će ostati sve dok nije nastupila energetska kriza.

foto 
Jason V
Međutim, interesantna stvar je da su ovaj model pratile značajne izmene tokom proizvodnje. Klima uređaj je, kao opcija, dodat početkom 1972. godine a izduvni i Spica sistem su menjani krajem iste godine kako bi se smanjila emisija CO2.

Interesantno je da je ovo jedan od prvih Alfinih automobila koji se mogao dobiti u metalik boji. Dakle, kupci su mogli da biraju između metalik zelene, šerpa plave, crvene, narandžaste, metalik svetlo i tamno sive, metalik zlatne i crne boje.

Montreal je, zaista, za to vreme bio odličan automobil, ništa manje jednostavan I ništa više komplikovan od većine klasičnih automobila njegovih ispisnika. Čak I danas, 45 godina nakon svog prvog pojavljivanja, u stanju je da privuče radoznale poglede gde god da se pojavi.

Kombinacija agresivnog stila i sirove V8 snage je nešto što danas dobija značajne komplimente od američkih fanova klasičnih automobila što je, priznaćemo, malo neuobičajeno za automobile sa evropskim genima.

foto 
Cjp24

Oni koji su imali priliku da sednu za komande ovog automobila kažu da je utisak u vožnji dosta drugačiji u odnosu na ostale Alfe tog vremena, prevashodno zbog njegovih gabarita i težine. Upravljivost pri manjim brzinama je nešto slabija, a suspenzija je više za brže autostrade, mada se Montreal sasvim solidno snalazi i u krivinama.

 

Tehničke specifikacije

 

Motor                2.6 l  V8

Transmisija       ZF Synchroma S5-18/3 , 5 brzina, manuelna

 

Dimenzije

Međuosovinsko rastojanje      2.350 mm

Dužina                                   4.220 mm

Širina                                     1.672 mm

Visina                                    1.205 mm     

Masa automobila                   1.270 kg   

 

Iako je bila daleko od velike serijske proizvodnje, ova Alfa se može pohvaliti I filmskim ulogama. U filmu “The Marseille Contract” iz 1974. godine Majkl Kejn vozi tamno braon metalik primerak Alfe Montreal, dok će pažljivo oko primetiti crvenu Alfu Montreal na samom početku filma „Istinite laži“ Džejmsa Kamerona.  

foto 
Cjp24
 

Od 1971. do 1977. godine proizvedeno je ukupno 3.917 jedinica Alfe Montreal. Zanimljivo je da, i pored svog imena, ni jedan nikada nije prodat u Kanadi ni Severnoj Americi, jer Alfa nije razvila verziju za zahtevno tržište koje je propisivalo strogu kontrolu emisije izduvnih gasova. 
 

autor teksta: Rajko Martinović

 

Komentari

comments powered by Disqus